Imala sam planirani carski rez (jer nisam mogla roditi prirodno). Došla sam dan prije poroda u bolnicu, jer eto tako treba u bolnici Sv. Apostol Luka u Doboju. Čim sam došla, kada sam otišla na CTG pokazale su se kontrakcije, ali nisam osjećala bolove. Stajala sam 2-3 sata na hodniku, čekajući da me „ubace“ u sobu. Navečer sam dobila bolove, opet su mi radili CTG, kontrakcije su bile još veće. Doktor me pregleda, kaže otvorena si jedan i po prst, idi lezi. Opet pod bolovima legnem i nekako sam i zaspala. U noći, oko 2:00 h, budi me bol i ustanem ja u wc, vidim na ulošku da mi je ispao sluzni čep i da malo krvarim. Naravno, bol je tu sve jača i jača. Ja od straha zovem sestru, kažem joj da mi je ispao sluzni čep i da me boli. Doktor me opet pregleda, kaže otvorena si 2 prsta, idi lezi. Ja kažem da me boli i da se bojim, jer nakon ispadanja sluznog čepa puca vodenjak i kreće porod. Oni meni kažu opet da legnem. Ja, šta ću, opet legnem pod ogromnim strahom i bolom, pišem majci i mužu šta se desilo, oni isto zabrinuti, jer beba ne smije da krene, a ne žele da rade carski u noći. Ujutro vizita, kažu da će se doktori “dogovoriti” ko će kada ići. Doktori su odlučili da ću ja ići treća, to je bilo oko 10:00 h ujutru (ne pitajte me kako sam izdržala). Pa zar ne bi trebalo da ide prva ona koja ima jače kontrakcije i bolove?! Osoblje je naravno isto mnogo bezobrazno. Možda jedna, dvije sestre da su u redu. Nakon poroda, bebu pošto nisam smjela dojiti radi zdravstvenih razloga, morala se hraniti AD mlijekom. Sestre neće da donose mlijeko kada je beba gladna, i kada donesu, donesu ili hladno ili već što je stojalo, ali većinom nisu htjele ni donositi (sreća bilo je žena koje su dojile, pa su i moju gladnu bebu podojile par puta). Muž je još davao poklon kao, onda je sestra donijela friško i toplo mlijeko. Onda sam ja jedan dan morala da dam novac da bi mi sestra taj dan mogla da donese normalno mlijeko kad god je pozovem – i tako je i bilo. Znači, nemam riječ za naše zdravstvo, za osoblje i doktore.
