Nakon poroda muž je čekao ispred rađaone. Babica mi nije htjela dati mobitel da javim mužu da sam rodila, nego je rekla da mora doktoru javiti da on čeka i da izađe doktor mužu?! Doktor je došao mužu, i rekao: „Čestitam, živo i zdravo dijete“, i pružio ruku, ali ne da se rukuje i da mu čestita, nego da mu da kovertu s novcima. Pružio ruku i samo govorio: „Hvala, hvala, hvala.“ I nakon što mu je dao kovertu, otvorio je, prebrojao i otišao!!! Nije me nakon prebačaja u sobu ni upitao kako sam. Valjda mu nije bilo dovoljno. U koverti je bilo 200 KM. Babicu smo isto počastili bombonjerom, kavom, raznim slatkišima, sokovima… A porod je bio horor, a trebao je biti divan, jer je sve brzo išlo i svojim tokom. Međutim, doktoru se još više žurilo, pa umjesto da me pustio da istiskam bebu u dva truda, on je legao na mene i izgurao bebu na prvom trudu, tolikom silinom da mi je maternica pukla po pola, grlić se rascvjetao, šivali mi anus unutra. Ma, horor. Za drugu trudnoću ću se teško odlučiti.
