Imala sam lijepo iskustvo sa svima u bolnici na kontrolama, i zbog toga sto bolnica podržava odnos majke i bebe, kao i dojenje odlučila sam se za ovu bolnicu. Suprug i ja smo veliki protivnici mita, jer smatramo da nam je zbog tog običaja u državi ovakvo stanje i nismo htjeli tražiti nikakvu “vezu”. Prvorotka sam i nalazi su upućivali da je krupna beba, preko 4kg i doktorica koja mi je zadnja ultrazvuk radila je rekla da to napominjem kada dođem zbog poroda, čisto da se ima u vidu. Porod je započeo sasvim lijepo, nakon 12 sati od prvih kontrakcija sam bila 8 prstiju otvorena, vodenjak nije pukao, tada sam prešla u predrađaonu, istog momenta kad sam ušla, doktorica je rekla da me se “kutarišu”, te bez ikakve informacije daju mi drip. I kreće kontrakcija za kontrakcijom, toliko jake da ne stignem udahnuti, rekli su mi odmah da guram i držim sebi koljena rukama, i tako su napuštale prostoriju i ostavljale me potpuno samu u predrađaoni. Kad se vrate jos me lupkaju po nozi koje sama sebi držim i guram i govore nisi ih dovoljno opustila. To je trajalo 3,5 sata nakon čega su me prebacili u rađaonu, ja ostala bez snage, gurala sam još nekih 15 minuta i došla je neka druga doktorica i rekla da sve predugo traje da moraju nešto uraditi, nakon čega su mi radili epiziotomiju i bebu istisnuli rukama. Kada su me šili i kada sam pitala koliko šavova imam, babica je odgovorila “broji ako hoćeš”. Kada su izvagali bebu doktorica je ismijavala tu drugu doktoricu koja mi je rekla da je beba krupna (rodio se sa 3.5 kg). Nakon 2 sata sam zvala babicu da me odvede u wc, ona mi je rekla da čekam, ja sam rekla da mi se piški, a na to sam dobila drsko “p**** u pelenu”. Ja sam trpila još jer me je bilo strah hoće li me boljeti, nakon pola sata sam je opet zvala i doslovno molila da me odvede u wc, ona je sva iznervirana ušla s riječima: ” Valjda ja znam kad te trebam odvesti, mi smo toliko strpljenja imali s tobom, ti ne možeš sačekati malo”, grubo me stavila na šolju, svukla pelenu i poslije toga do otpusta i kontrole niko nije prišao ni bebi ni meni. Bila sam sama u sobi, navečer nisam mogla ustati, a bila hladna noć, majka iz druge sobe mi je deku donijela. Prva stvar koju sam mužu rekla nakon poroda bilo je da ako se ikad više odlučim za novi porod, da bez štele ne dolazi u obzir. A pošto sad kad je sve prošlo drugačije razmišljam, imenom i prezimenom ću se žaliti na doktoricu i babicu i boriti se da se ovakve stvari više ne ponavljaju.
