Porod je bio sa puno komplikacija, nisam imala skoro nikakvu pažnju ni tretman, dijete se nije spuštalo-angaživalo, ja prvorotka koja ne znam ni disati kako treba, mučili su me do kraja. Na kraju sam na izmaku snaga rekla da ćemo platiti koliko god treba da me “okrenu” na carski. To se na kraju desilo al’ kad su me otvorili ustanovili su rupturu maternice i dugo se borili za moj život. Novac sam dala naknadno 2 od 3 doktora iz te noćne smjene. Oboje su tvrdili da su baš oni spasili moj život. Novac i bombonjere sam davala i sestrama jer sam ostala dugo u bolnici. Bez novca i poziva nema ljubaznosti i usluge, nažalost je tako. Sistem je retardiran i neka njihova pravila koja su smiješna i čega se pridržavaju, tipa čist ormarić kad je vizita a ljudskosti i morala nigdje. I dan danas neću ni da prođem pored GAK-a, ni autom. Fuj!
