Moje iskustvo je grozno, skoro pa poražavajuće, iskreno ne želim zbog načina ophođenja u toku i nakon poroda više ikada da rodim. A ako bi kojim slučajem i poželela drugo dete otišla bih van ove naše napaćene države. Termin je bio 6.9. naravno kako to uvek biva beba je htela malo ranije van, poznavajući svoju situaciju gomilu injekcija i hormonskih terapija da bi očuvala trudnoću javljam se na UKC u nadi da će me shvatiti ozbiljno. Imala sam bolove koje CTG nije očitavao, vratili su me kući 20 km daleko od bolnice. Drugi dan, tj. večer odlazim ponovno gde opet vraćaju, ja imam bolove sve jače ali CTG ih ne bilježi, otvorena 2 prsta i još na to sve pupčanik bebi oko vrata. Treću noć sam odlučila to je to, sluzni čep je ispao, dolazim na UKC portir govori: “Opet Vi gospođo”, prošla sam kraj njega u ambulantu, doktor kaže: “2,5 cm otvorena dođite ujutro da Vas porodim”, nisam pristala dala sam novac da me ostave to veče jer ipak sam daleko a nema me tko ujutro dovesti. Noćila sam to veče u sobi za CTG (nisu imali mjesta tako mi je rečeno). Sutradan ujutro su me odveli u porođajnu salu u 8 ujutro da bi oni pukli vodenjak gde napokon CTG očitava kontrakcije, međutim da stvar bude bolja ja nisam ciljano odabrala ginekologa za porođaj, išla sam linijom nižeg otpora, šta sam ja bolja od drugih pa da imam posebnog ginekoga, kad to sve krene svejedno ko će me poroditi. Tu kreće agonija tortura: ”Šta vrištiš, nije ti prvo dete, treće”, ne znam ni sama ali pre toga sam imala pobačaj i jako mnogo se namučila da održim trudnoću, babice su bile ljubazne dok mi jedna od sestara nije prišla i rekla: “Požurite sad će mi pauza.”. Nisam imala drip, epidural ni išta slično. Molila sam ih da mi ne “čaprkaju” dole jer me tako više bolelo, nitko moj vapaj nije čuo sve se radilo na brzinu, grupa studenata je sve nijemo posmatrala sa strane. Bilo mi je jako neprijatno zbog te skupine mladih ljudi jer me gledaju a nisam htela da budu tu iskreno. Kad je napokon krenuo izgon netko od prisutnih je tek tada doktorici rekao da maleni ima pupčanik oko vrata. Doktorica je prišla i rekla da se napnem, za dva puta sam pala u nesvest jer sam bila već previše iscrpljena, na treći put je uzela i gurnula svoju ruku kao nekoj kravi u moje međunožje i izvukla bebu, strašno. I onda kad netko kaže malo dok ojača beba ti rodi drugo, mene UKC više neće vidjeti. Verujte da sam spremna skupiti novac i otići privatno roditi nego ponovno traumu doživeti.
