Zdravo, na ovu temu bih vam mogla napisat cijelu knjigu ali skratit ću jer ste vi jedini kojima možemo ispričati. Termin rođenja moje bebe je trebao biti 8.6.2022, međutim to je kasnilo. U bolnicu u Travnik sam otišla 9.6 na pregled gdje su mi doktori rekli da nema potrebe da dolazim da čekam porod kod kuće. Naravno ja sam otišla kući čekala do 12.6 i opet u bolnicu na pregled, gdje su uradili CTG i opet me poslali kući. Nakon toga sam 22.06 otišla opet u bolnicu na pregled gdje me pregledao doktor [Ime i prezime] kojeg sam naravno našla i pozvala na broj i zamolila da me pregleda da vidim šta se dešava. Cijelo vrijeme tokom pregleda je on meni gledao po hlačama i jakni a kada sam pitala šta radi rekao je da mi samo hoće pridržati dok se presvlačim. Nakon pregleda mi je rekao da dođem sutra i spremim sve za bolnicu i naravno da trebam da platim jer sam samo ga pozvala da me pregleda. Ja sam došla kući, spremila stvari i u pola noći meni je porod sam prirodno krenuo. Moj suprug me odvezao u bolnicu i tu sam ostala. Dok sam se odvajala od života od bolova ušutkivali su me i zatvarali mi vrata od sobe da ne čuju galamu. Kada sam mislila da više ne mogu, krenula sam vrištat i babica je došla po mene. Od sobe do rađaone ima 10 koraka, ja sam ih u 4 koraka prešla jer me babica udarala u nogu. Kada sam je pitala zašto to radi rekla mi je da začepim. Žene koje su bile u rađaoni sve do jedne su davale novac a ja nisam jer nisam imala kod sebe. One su se i porodile a ja sam zadnja ostala. Nakon mučenja od nekih 45 minuta doktor [Ime i prezime] je došao i sve snage mi se bacio na stomak nakon čega je moja beba izašla. Ja sam u tom trenutku rekla da ću im sve zapamtiti. Svaku porodilju drže u rađaoni 2 sata a mene su 5 i čekali su novac koji im naravno nisam dala. Kada su me iz rađaone vodili do kupaonice da se istuširam cijelo vrijeme su se zezali a ja sam puno krvi izgubila i malokrvna sam inače, te su se derali na mene ustaj odma ali niko mi nije ni pomogao. U sobi sam provela taj dan i sutradan su me otpustili. Nakon 3 dana sam dobila sepsu jer mi nije posteljica do kraja bila izvađena. I svima njima bih poručila hvala Bogu pa sam otišla u Njemačku i nikad nikome ne bih poželjela porod i iskustvo kao što sam ja imala. Meni je 20 godina a imam traumu da nikad više ne rodim nijedno dijete.
