Poštovanje, moja agonija je počela 08.03.’22. godine. Cijelo vrijeme sam vodila trudnoću privatno, međutim pred kraj trudnoće sam pitala doktoricu da li bi me ona mogla poroditi, da bi voljela to jer mi je prva trudnoća, gdje mi je ona odgovorila: “Ne znam vidjet ćemo, ima još do toga”. Tu mi je sve bilo jasno. Polako je došlo do termina, ništa se nije desilo, išla sam svaki drugi dan u polikliniku na CTG. Nakon dva dana termina, poslala sam doktorici poruku kako se ništa ne dešava, a termin prošao, naravno to sam uradila jer mi je prva trudnoća. Bila sam puna pitanja kao i svaka trudnica, pogotovo kad je u pitanju prvi porod. Ona mi je odgovorila da dođem u bolnicu u petak da mi uradi CTG i pregledala. Spakovala sam torbu i otišla. Gdje sam naišla odmah na neljubaznost sestara. Razumijem da imaju težak posao al’ trebaju i nas razumijem. I svoje lične i privatne probleme ne trebaju donositi na posao. Pozvale su doktoricu. Uradila mi je CTG i pregledala me, rekla mi je da ostanem u bolnici ležat’. Klistirale su me odmah i rekle da ne jedem nit’ pijem. Ostala sam, taj dan me je u prolazu pitala jednom dešava’ l se išta, rekla sam da ne dešava. Završila se smjena, otišla je kući. Poslala sam joj poruku da je pitam šta misli sa mnom raditi, a ona mi je odgovorila: ” Vikend je, kad dođem u ponedjeljak u bolnicu vidjet ćemo šta ćemo”. Došao je ponedjeljak. Pozvala me na CTG, i rekla mi pošto se ništa ne dešava a termin prošao 5 dana da nabavim gel, što prije moguće jer mora bito u frižideru. Pozvala sam muža da donese, a u međuvremenu je došla sestra da se izgalami gdje je gel što još niko nije donio. Ja sam joj rekla da sam pozvala muža, čim nađe da će donijeti. Gel je stigao nakon pola sata. Došla mi je sestra u sobu da mi kaže da će me naveče u 10 klistirati, a ujutru u 5 gel ubrizgati da bi mi počeo reagovati do prve smjene. Naravno ja iscrpljena jer su me dva puta klistirali i nisu dali da jedem i pijem. Osvanulo je to jutro, puno iščekivanja, radosti naravno kao prva porodilja ne zna ništa šta se dešava. Pozvali su me da me pregledaju, tu je bilo par doktora. Pregledala me pa je zamolila još jednog doktora da me i on pregleda. Rekli su mi neće još, tek si 3 prsta otvorena. A tu je bio još jedam doktor gdje ih je posmatrao i smijao im se. Nakon 1 sat popodne pozvala me u sobu da me pregleda. Rekla mi je neće ovo još, ja idem kući, ostavila sam te svom kolegi u amanet. Otišla u pola radnog vremena kući. Šta ću onako u strahu razmišljam što god da bude u njihovim sam rukama. Poslije sat vremena počeli su bolovi. Dobila sam bolove svakih 15 min, pa 10 pa 5. A niko ne dolazi. Otišla sam u wc, kad sam pogledala iz mene ka*ica. Požalim se sestri gdje me je upitala jesam li bacila taj ulozak i da me pregledaju, na kraju su mi rekli kao od vaginalog pregledala. Rekla sam im kad me vaginalno pregledaju da bude sukrvica al’ da je ovo baš kakica, rekli su mi da idem u sobu. Bol je se pojavio svake 2 minute. 3 sata popodne mene muž zove da vidi kako sam, gdje sam se ja jedva javila od bolova. On je pozvao bolnicu da vidi šta je problem što niko ne dođe obići da vidi sta se dešava, gdje su mu rekli da će doći do mene. Pozvao me je muž ponovo nakon sat da vidi šta se dešava i rekao mi da ih je zvao i pitao je’ l iko dolazio, gdje sam ja rekla da nije niko dolazio i da me niko ne gleda iako umirem od bolova. On ih je ponovo pozvao da vidi šta je problem, što ne poduzimaju nešto. Ali bile su pare problem što nismo htjeli dati. U međuvremenu srela sam sestru na hodniku i rekla joj da želim pričati sa doktorom i da je muž zvao. Ona mi je rekla:”A to je tvoj muž zvao, svađao se”. Otišle smo do doktora, zatekle ga da spava. Upitao me šta hoću onako derno. Rekla sam mu da me riješi pa kako bilo. Gdje mi je on rekao nije ti ovo željoteka. Požalila sam mu se da mi je bol svaka 2 min. A sestra mu je govori kako je zvao muž i pitao u čemu je problem i da će doći sa policijom ako nešto ne poduzmu. Gdje je on sestri rekao što mu nisi samo pozvala policiju. Mene su vratili u sobu i rekli ništa se kao ne dešava. Nakon 5 min dolazi sestra da mi kaže da idem u predrađaonu. Doktor je išao da se požali doktoru [Ime i prezime] koji je taj dan bio dežurni, on ih je to jutro posmatrao i smijao se kao što sam napisala gore na početku. Čujem doktora [Ime i prezime] kako ide iz sale i galami za mog muža što je zvao. Međutim kad me je ugledao i pregledao pukao mi je vodenjak gdje mi je plodna voda bila kao trava zelena. Počeo je da im galami, naravno i tom doktoru i rekao im hitna sekcija i da su me trebali odmah ujutru riješiti. Sve su nabrzinu obavili. Odveli su me u salu. Koliko sam se uznemirila i prepala jedva su me uspavali. Svi su bili u sali. Čujem glasove kako mi govore da se smirim da bi me mogli uspavati. Ja razmišljam samo o svojoj bebici da li je u redu, šta li se sa njom dešava. Kad su me probudili došla je pedijatrica da mi kaže kako je se beba bila zatrovala i izgubila kisik, da je moraju poslati u Sarajevo u bolnicu i da će je vratiti nakon dva dana. A mene su prebacili na ginekološki šok. Navečer mi je došao doktor [Ime i prezime] da provjeri kako sam i da mi kaže da je se prepao i da me je jedva spasio. I da je dobro što je muž zvao da zaprijeti policijom jer da nije ko zna šta bi bilo sa tobom. Rekao je da je se posvađao sa kolegom jer mu je isti slučaj k’o sa mnom napravio odmah poslije mene. Sutradan ujutru došla je sestra da vidi mogu’ l ustat, trudila sam se da što prije prizdravim da idem kući. Nakon dva dana pitam ih šta se dešava sa bebom, da li izlazi kući jer su rekli da će biti samo dva dana, rekli su mi da mora ostati dok terapiju ne isprima. Doktor [Ime i prezime] je dolazio svaki dan po nekoliko puta u sobu da provjeri kako sam i zahvalna sam mu do neba. A doktorica koja me je ostavila na pola puta, znala je šta je se desilo jer je doctor [Ime i prezime] sutradan odmah sazvao sastanak. Prolazila sam kraj sobe. Došla je babica da vidi kako sam i da mi kaže da su svi bili oko mene u sali i da su me jedva spasili. Da se u jednom trenutku nisu borili za bebu već za mene da ostanem u životu. Treći dan su me otpustili. Doktor [Ime i prezime] mi je pregledao ranu i rekao da odem nakon 4 dana u porodičnu ambulantu da mi konce povade. Otišla sam nakon 4 dana, međutim taj dan mi pukne rana i nisu mi smjeli vaditi konce. U putu prema kući nazvali su me iz Sarajeva da kažu da dođemo po bebu da je sve u redu. Otišli smo po bebu, koji je to osjećaj to vam ne mogu opisati. Ustupila sam u kontakt sa doktorom [Ime i prezime] radi rane. Rekao mi je da dođem da mi on pogleda. Kad sam otišla nešto mi je povadio a nešto ostavio gdje [je] pukla rana i rekao da dođem za 5 dana i da mi je mogao lijepo ušiti ranu jer je žurio da nas spasi. Kako god ja sam doktoru [Ime i prezime] zahvalna do neba što je bio ljubazan, brižan i što me je pazio i uvijek pitao i za bebu. Pokazao je da je insan, da još ima dobrih osoba. On je u svemu tome postao moj heroj. Nadam se da ćete im stati u kraj i da se neće više ni jednoj ženi ponoviti moje iskustvo. Lijep pozdrav.
